Svojim kritičkim filozofskim stavovima i idejama Kant je često izazivao burne reakcije ne samo filozofske već i najšire kulturne javnosti svoga vremena. Među njegovim idejama koje su pokrenule oštre filozofske sporove i kontroverze, najpoznatije su: što ne vredi u teoriji, to ne vredi ni u praksi; o tobožnjem pravu da se laže iz čovekoljublja; protiv prava građana na pobunu i dr. Ipak, najviše pažnje u evropskoj kulturnoj javnosti izazvala je Kantova ideja o radikalnom zlu, koja se u svom konačnom obliku pojavila u njegovim poznim spisima o filozofiji religije. Negativne reakcije i osude Kantovih savremenika zamenili su, u XX veku, ništa manje zbunjujući prigovori savremenih Kantovih tumača koji tvrde da Kantovo shvatanje radikalnog zla nije dovoljno radikalno. Pokušaćemo da u ovom kratkom razmatranju ukažemo na glavne tačke tog filozofskog spora i Kantov pojam radikalnog zla učinimo jasnijim.